|
Kad
sam bio mali moj stomak je trenirao gimnastiku. Sto posto. I svaki put kad
počne da skače, da se prevrće i pepa, sjetim se Sartra i
njegovih problema sa stomakom. U stvari nisu to njegovi (ili moji) problemi
sa stomakom, to su problemi stomaka sa stvarnošću. Teško mu privatiti
realu,tj.sebe u njoj i onda bi povraćo. Teško je to svariti, skontati
da si samo jedna od bezbroj gnjida u kosi idiota kojem šampon (ne mogu se
sjetiti imena … uglavnom onaj protiv gnjida) ne može ništa, a stid ga
hodati ćelav.Sve ima svoju cijenu, ali šta će mi sve ako mi je
cijena važnija od svega ostalog.
Poceo
sam pisat kao neki članak, ali nekako mi zvuči totalno bezveze i
besmislen. Danas u stvari sve zvuči besmisleno.
A
manjak smisla materijalizuje se u ovim bolesnim ritmovima zadatim nam od nas
samih (ovo mi je povjerio virtualni prijatelj)…!? Najradije bih šutio.
Pisao bih tiho
po papiru da se nista ne čuje. Zamislite svijet u kojem 6 milijardi
ljudi šuti. Ko pisne govno stisne!
U
takvom svijetu sve bi se podrazumijevalo. A šta se podrazumijeva u ovom
“našem” svijetu u kojem samo privremeno živimo.
Prije
jedno sat vremena sjedio sam u omiljenoj mi kafani (zato mi je sad ovako teško
ubadat tipke) i pričao sa dragim mi prijateljom Mešom, šta je, koji
je više, što nam se prijatelji ovako bezveze ubijaju, što odlaze, što
dozivljavaju nervne slomove, od čega zavisi ova pogana atmosfera, ova
depresija u vazduhu itd. naprdivalo se uglavnom i nekako, sav smisao našeg
života u tom trenutku bio je za tim stolom, sve se bilo skupilo tu, u
pepeljari i čašama. Sad je ovde – na ekranu, a za desetak minuta,
kako stvari stoje (ili ne stoje), biće na jastuku.
Izgleda
da stalno pokušavam nešto da kažem, ali nikako mi ne ide od ruke. Pokušaću
na jednostavniji način:
Pa,
jebem mu mater, ne može više ovako!
Vidite
li vi gdje živimo? Niko ne zna ko nam je predsjednik, a vjerujem da ni on
sam nije siguran, standard nam je gori od albanskog, narodnjaci pale i žare
(eeee eee), Esmeralda nam je narodni heroj, najčitanija stvar u “državi”
su smrtovnice, treba ti pasoš da bi se otisao popisat u WC, zivotna
preokupacija nam je marka za kafe i još ti dodje 5 zalizanih tipova koji se
zovu 7up, definišu se kao najzajebanija grupa na našoj “sceni” i
pjevaju “daj spusti se”. SPUSTI SE TI IDIOTE.
A
vi ostali malo se dignite.
Ne
pišem ovo da bih izigravao nekog pametnjakovića i disidenta nego …
ma u stvari ko ga jebe – pišem.
Pa
eto – kocka je bačena i već duže vrijeme stoji “pjana”, a
od svih nas zavisi hoćemo li nagurat na keca ili šesticu.
Nedim
Cišic 4/8/1999
| 
