Večeras sam izašao vani sa jednim prijateljem bez nade da će se desiti išta zanimljivije nego što se dešavalo proteklih dana. Ali prišao nam je neko od starih poznanika i nenametljivo rekao da se u našem gradu desila super stvar. Onako sa nevjericom zapitali smo se o čemu se radi. Kroz misli su nam prošle sve divne stvari koje su se možda dogodile. Možda je neko zapalio školu (iako ne vrijedi trošiti benzin za to), možda je neko pokušao prehodati cijev za vodu na bivšem Lučkom mostu pa ostao na sredini i boji se vratiti nazad (ali zašto će iko hodati po cijevi osim ako ga tamo čeka neka cura, ali malo vjerovatno), možda je Velež pobijedio nekoga na strani (ali sada nema utakmica) i nakraju pošto smo iscrpili sva "logička" rješenja jednostavno smo se predali. Taj naš poznanik umoran od našeg dugog razmišljanja odmah nam je rekao da se u našem gradu otvorilo ni manje ni više nego DISKO!!!

Sa izbuljenim očima pogledali smo našega prijatelja i upitali ga da li je možda večeras uzimao nešto žešće. Ali nakon što se zakleo svim od mrtvog kanarinca pa do Pamele na zidu mi smo mu povjerovali. Naravno odmah poslije ovog informativnog razgovora otrčali smo do mjesta koje nam je opisao. Ušli smo u svima dobro poznati Stari grad (Tabhanu) i uputili se do jednog čoška u kojem su se nalazila vrata koja su vodila direktno u raj za naše uši i naše tijelo i naravno naše oči. Penjavši se uz stepenice nisam baš bio primjetio da je muzika tako jaka ko što bi odgovaralo za jedno disko, ali kada sam otvorio vrata zvučni talasi koji su se širili iz mnogih zvučnika jednostavno su me udarili i moje uši su jedva izdržale taj pritisak. Mjesto je bilo srednje veličine, ali sa bruka dobrom muzikom i solidnim svjetlosnim efektima. Tu smo pronašli neke naše prijateljice i pridružili im se za stolom. Muzika je bila tako jaka da sam uništio glasne žice dok sam objasnio jednoj prijateljici da joj je frizura super, ali isplatilo se i ostati bez glasa samo da su moje uši zadovoljne. Prostora je bilo dovoljno za sve iako smo mi zauzeli pola mjesta za sjedenje. Pošto je ovo tek početak nije baš bilo previše raje raspoložene za ples, ali se ja nadam da ć e se za koji dan situacija puno popraviti.

Ovo je jedna od stvari koju su mladi Mostara trebali samo se nadam da će ovakvih stvari Mostaru biti svakim danom sve više i više. Možda kada posjetite ovo mjesto neće vam se č initi tako spektakularnim kao što se meni činilo, možda jednostavno zbog toga što je moj adrenalin naglo porastao i pri samoj pomisli na to da imamo barem nešto što liči na disko. Usput neznam kako se mjesto zove ali ga svi nazivaju "Kod Žike" pa ćemo ga i mi tako zvati.

 MIRAN ČERKIĆ  09/12/1999